Odabrana ekipa. Popodne je pao dogovor, a već preko noći, tačnije ranom zorom, uputili smo se na Kopaonik. Neki se vraćamo planini s iščekivanjem i nestrpljenjem, a nekima je to prvi put. Centar, konaci, Grand, kafići, čajevi, žičare, Pančić, Karaman greben. Novi kafići za selfiranje i poziranje. A neki su ustvari došli i zbog skijanja.
Kada pričamo časovima u školi, ja se uopšte ne šalim. Rade spava a za 45 minuta ima čas skijanja. Prvi put! Uz dobrog instruktora i upornost već prvog dana se i samostalno provozao sa nama na stazi. Šumska jagoda je učila da vozi bord i za sada odlično napreduje. Iz ravnog Srema pravo na 2000 metara nadmorske visine, dvostruki šok. Kum i ja smo naravno jedva dočekali da stanemo na daske. Sjajan je osećaj biti ponovo na snegu. Vozili smo koliko smo mogli, dok smo imali snage, a onda smo se pridružili ostalima na klopi i odmoru.
Drugi dan smo iskoristili da posetimo i Pančićev vrh, odnosno Suvo Rudište. Staza nije radila, tako sam ovde prvi put bio čisto turistički. Izlazna stanica Pančićev vrh. Kopaonik ne nosi tek tako svoje ime. Ovde se od pamtiveka kopalo i rudarilo, a od nedavno postoje i planovi da se ovaj veliki kop pretvori u jezero. Ipak, sve to sam već video mnogo puta, ali Opel Korsa na snegu, na vrhu, bez lanaca. Fascinantno!
Ovo mi četrnaesta godina da vozim snoubord. Nije to jeftin sport, ali naučio sam da se snalazim. Ne kupujem najskuplju fensi opremu, nađem sasvim solidnu po oglasima. Na planine idem kad su popusti i sniženja. Organizujemo se da idemo zajedno, pa delimo troškove. Trudimo se da idemo danima kad je manja gužva kako bismo bolje iskoristili dane na planini. Nije to samo Kopaonik, tu su i Stara Planina, Tornik, Divčibare. Tu je Jahorina, Kolašin, Slovenija. Ako baš može, naravno i Francuska, Italija, Austrija, ali najviše dana provedemo na domaćim planinama.
Nije uvek savršeno, ali sneg je sneg i najgori dan proveden na planini, bolji je od dobrog dana provedenog za stolom u nekoj kancelariji
Comments are closed, but trackbacks and pingbacks are open.