Kanjon reke Pek
Oko 6 ujutru. Ustao sam pre nego što sam i lego i upravo krećem sa grupom planinara jednu lepu akciju, verovatno se pitate kako se ovo desilo… Idemo u kanjon reke Pek. Klub planinara Avanturista pravi ovakve akcije gotovo svaki vikend. Ja im se u tim avanturama pridružim 2 – 3 puta godišnje.
Pravimo pauzu negde kod Požarevca. Provereno mesto, pijemo kafu, snabdevamo se sendvičima i vodom i nastavljamo. Vozimo se put majdanpeka gde počinje prava akcija. Pred polazak dobijamo završna uputstva, dogovaramo se i proveravamo da li smo poneli sve što treba. Uglavnom juče su me obavestili da će doći.
Kreće uspon, šuma, priroda, potoci, puteljci. Predeli kroz koje stvarno ne prođe mnogo ljudi, prizori za uživanje. Na koju god planinu da sam krenuo ja sam se i popeo, ali posle 200 metara uspona ja zvučimo ovako. Naravno poslednji sam. Moja nesposobnost da se prilagodim hodanju uzbrdo je neverovatna. A možda sam i zalutalo? A nisam, dobro je. I verovatno ima veze sa životom u ravničarskom delu Srema.
Stižemo u pustinjac: Sahara na vrhu brda. Nadrealan prizor dodatno je pojačan buljavim vremenom kod nas prati tokom celog dana i menja nam planove. Radi se ni o kakvom prirodnom fenomenu. Ovaj pesak je, ustvari sediment koji ostaje posle prerade rude u Majdanpeku. Ne preporučuje se duže zadržavanje, ali svakako prizor koji vredi videti. Nastavljamo uzbrdo nizbrdo prema kanjonu, uživajući u prizorima. Lepota!
Usput smo naišli na divlje trešnje, pa smo malo zastali. Dve šake ovih polodova poprilično su mi obnovile snagu i odavde na dalje mi je bilo mnogo lakše. Došli smo do hidrocentrale. Mislim da se koristi za rudnik. Tu ulazimo u kanjon reke Pek. Ovaj kraj obiluje zlatom, a Peki po istom i dobio nadimak Zlatni. Pa nije ni čudo što je bio na meti tragača i kopača, svojevremeno prozvan Srpski El Dorado.
Trebalo je da dalje nastavimo kanjonom, probijajući se uz reku i kroz vodu, ali temperatura je prilično pala, ali kišica je pretila da se pojača. Pek je bujična reka, pa bi neki pljusak mogao ozbiljno da zakomplikuje situaciju. Manja grupica koja se izdvojila, uspešno je na kraju savladala kanjon.
Dobro je što usput na nekoliko mesta možete da se osvežite i dopunite vodu. Mi ostali smo produžili stazom, naravno uzbrdo. U stvari prošlo dosta dobro, iako sam na kraju prešao gotovo dvostruko duži put od planiranog. ova avantura mi je prijala i došla je u pravi čas.
S obzirom na sve, na kraju, naravno, sledi kratki oporavak od buseva i presvlačenju suvu i čistu odeću, u kojoj iz nekog razloga izgledamo kao da smo pobegli iz cirkusa. Pakovanje u bus i put nazad, uz nezaobilaznu pauzu u kojoj ćemo ozbiljno da nadoknadimo kalorije utrošene pešačenjem.
