Kosmaj

Kosmaj je planina u Sumadiji na samo 50 kilometara od Beograda, odmah posle Avale. Sa visinom od 626 metara takođe je i druga po visini najniža planina u Šumadiji odmah posle Avale. Naziv dobila od antičkih reči kos, što znači šuma i maj što znači planina. Šumovita planina još puno pre toga pre nego što je Panonsko more iscurelo, Avala i Kosmaj su činili poluostrvo u istom.

Najlakše se stiže preko Mladenovca. Pratite navigaciju i puteve 30, 40 minuta. Mi smo došli preko Avale, iako je ne mnogo duži, ovaj put je trajao malo više vremena, ali interesantniji, jer prolazi kroz prelepe predele. U podnožju Kosmaja nalazi se manastir Tresije, izgrađen najverovatnije 1309. godine za vreme kralja Dragutina. Tu je i planinarski dom, vidikovac, kao i jedan manje poznat spomenik Spomen Kosturnica na Belom kamenu.

Ali da se ne lažemo, došli smo zbog drugog spomenika onog iz Drugog Svetskog rata na vrhu Mali vis, jer izgleda fenomenalno. 02.04.1941. godine na ovom mestu formiran je Kosmajsko Posavski partizanski odred, od koga su nastali odvojeno Kosmajski i Posavski. Za slobodu je palo 5820 boraca, od kojih je 16 proglašeno za narodne heroje. Stazom i stepenicama dolazimo na veliki plato, koji dodatno ističe monumentalni spomenik, impozantno delo vajara Vojina Stojića i arhitekte Gradimira Medakovića.

Spomenik borcima Kosmajskog odreda podignut je 1971. godine. 5 betonskih krakova, svaki visok 30 metara predstavljaju varnicu koja pruža otpor. A mermerni krug u sredini simbolizuje večni plamen. Pobednik se vidi iz daleka, uveče osvetljen i predstavlja impresivan simbol kulture i estetike jednog prošlog, a opet ne tako davnog vremena. Između nagona da prosto uživam u prizoru i potreba da sve to zabeležim, hvata nas mrak, što je na kraju dobro, jer spomenik po mraku izgleda još moćnije.

I ne preostaje drugo, nego da po obroncima Kosmaja tražimo Kabinet pivaru ili kakav restoran, dovoljno gladni i željni da, nemam vremena niti motivacije za snimanje toga. Ovo je sasvim dovoljno.