Idemo na Trem najviši vrh na Suvoj planini i moramo da poranimo, jer mrak brzo pada. Punjenja svega i svačega u zadnji čas, pakujemo se u auto. Ranom zorom planine zovu i mi moramo da idemo. Dug je put pred nama.
Suva planina se nalazi između Niške banje i Babušnice. Penjemo se na nadmorsku visinu od 1810 metara, uz šetnju od petnaestak kilometara. To je za mene kao ultramaraton. Krenućemo od manje planinarskog doma i izletišta Bojanine vode kroz šumu, a zatim dalje do vrha grebenom. S jedne strane visoravan prekrivena travom, a s druge litica visoka kilometar. Tu se na sve strane pruža neverovatan pogled, vodi nas planinarski vodič Petar Ratković koji dobro poznaje ovaj kraj. Tako da smo sigurni i manje više spremni, neki više, a neki manje.
Nalazimo se početnoj tački Bojanine vode i šta? Jedemo. Energija i energija. Čuveni planinar Petar selfi tera nas da napravimo fotografiju pre nego što smo i krenuli. Zdravo dragi Andrija, konačno dobrodošao na mom Tremu. Inače ja obožavam da pričam ovako za medije. Krenuli smo i odmah idemo uzbrdo, meni je najteže!
Sasvim prirodno, dragi moji, poznata je to Suva planina, put ka Tremu, ovo je stena u kojoj ima bioenergija. Mnogi su to pronašli. Pauza na svakih 50 metara visinske razlike. Mislim da je to zbog mene. Radetova česma je poslednje mesto gde imamo vodu. Odavde šta si poneo. Evo nas na preko 1000 metara. Ovde već na stazi ima leda. Odoše oni. A ja?
Bukvalno se borim za život prethodnih sat vremena. Idemo, samo da kažem, ove planine su prelepe, vidite. Jedino što je uzbrdo. To je onako zajebano. Eno ga greben, kakav je ovo pogled. I ovo baš deluje dobro. Jedino što kaže da je ovo prevara. Prvi od 3 lažna vrha, lažna nada kad se popneš tamo. Već si stigao, a u stvari nisi ni počeo, idemo. Evo krenuli smo, mene puste napred da bi posle ostao pozadi. Ali, To se zove taktika. Nisu baš uvek srećni zbog mene, ali bar mogu mnogo da se odmaraju dok me čekaju i to je nešto. Eno smeju mi se iza.
Nismo sami na planini. Neki su se već popeli i vraćaju se, a mi ni pola. Sreli smo neke momke na početku. Popeli su se i završili su, kažu da su krenuli 4 ujutru. Upornost. S Tamarom u prirodi, zapratite. Nju pratite, ona zna gde ide. Staza je lepo obeležena, ima markaciju u principu i samo to da pratite. Plus neke dobre onlajn mape i ne možete mnogo da pogrešite.
Sad smo u visini ovog grebena iza. Znači oko 1500 metara što je lepo, nije lepo što imamo još 300 metra visinske razlike da se penjemo. Dobro što znači da sam se već popeo 700 i valjda ću izdržati i tih 300 da dođem tamo gde treba. Malo kasnimo, zbog mene, spor sam. Tamo u daljinimvidi se Rtanj. Priroda, Srbija, nestvarno, fantastično. Voliš li za jednog vrha i čeka te još jedan isti takav, drugi, treći… To nije lepo! Dokle to, fali ovde jedna žičara dobra.
Na vrhu me docekuju ovacije! Vredelo je po0peti se, prelep pogled na Midžor. Ovamo na potkovicu Suve planine, Divna gorica, fantastično, uživajte. Moram da predahnem. Poziramo. Telefon mi je na 6 posto, ali snimili smo ono što treba, dalje nema veze. Znamo da je bilo super! Zahvalan sam svima sto su me cekali i pustili da se popnem do samog vrha. Ceka nas jos noćni spust nazad do Bojaninih voda.
Zahvaljujem se na podršci; Maja Valisavljević – turistički vodič i Petar Ratkovič – planinarski vodič
Comments are closed, but trackbacks and pingbacks are open.